Zlatni trougao
Delhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džaipur, postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni zlatni trougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednim novim svetom – svetom iz bajki.
Od 28 država koliko broji Indija, ova tri grada, svaki na oko 250 km udaljenosti jedan od drugog, nalaze se u tri raličite države. Agra je smeštena u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Uttar Pradesh, Džaipur je deo Radžastana, dok je Delhi smešten u istoimenu državu. Ali, ono što je zajedničko svim gradovima Indije, pa i ovima u zlatnom trouglu, je veoma intenzivan saobraćaj i previše ljudi i najrazličitijih vozila na ulicama. Od bicikala, motora, rikši, kombija, autobusa, kamiona i automobila, preko slonova, kamila, krava, majmuna, pasa – svega ima na jednom mestu! I kao da svi imaju podjednaka prava na učešće u saobraćaju, dok prvenstvo prolaza ima onaj najveći ili najspretniji! Saobraćajnici znaci i svetla ne služe ničemu. Ljudi i životinje egzistiraju u potpunoj simbiozi. I svi negde žure! Uz njih, ponekad i na sredini ulice, niču i različiti hramovi. Hinduistički, budistički ili muslimanski, ima ih na sve strane. Kako su neki izgrađeni pre izgradnje ulica, a sveta mesta se ne smeju pomerati, tako ćete ih često sresti na sredini puta kako usporavaju već zakrčeni saobraćaj.
Indijska pikantna hrana takođe je zajednička za ceo kontinent. Uz pirinač kao osnovu, mnogi vegeterijanci će ovde „mrsiti brke”, dok će svi drugi morati neko vreme da se zadovolje samo piletinom. Što se alkohola tiče, ne može se lako doći do jega, jer morate unapred znati u kojim restoranima i pabovima se prodaje. Ne može se kupiti u ni supermarketima, već u specijalizovanim prodavnicama do kojih takođe možete doći samo uz predhodne instrukcije. Ovo ne važi za sve države u Indiji, pogotovo ne za Gou, gde ne samo da je alkohol svuda dozvoljen, već se za njega ne plaća ni porez pa mu je cena izrazito povoljna.
Delhi – Spoj prošlosti i budućnosti
Raskoš boja, prometni uski dućani i arhitektura iz vremena dinastije Mogul u starom Delhiju, čine upadljiv kontrast prema sjaju modernog Novog Delhija čije široke aleje i vrtovi britanskog arhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspektivu. Pored hotela, restorana i klubova na svetskom nivou, ovde možete posetiti i najstariju džamiju u Indiji, kao i živopisne prometne pijace na kojima možete kupiti ručno rađene predmete iz svih delova Indije. Delhi je grad u kome živi 13 miliona stanovnika i zauzima teritoriju tri puta veću od Mumbaja, drugog grada po veličini. U Delhiju se odmah vidi uticaj Evropljana, odnosno Britanaca koji su imali značajnu ulogu u stvaranju infrastrukture grada, ali i velelepnih objekata. Jedan od njih je i kapija Indije, koja se sa svojih 42 metara visine može porediti sa Trijumfalnom kapijom. Napravljena je u čast vojnika poginulih tokom Prvog svetskog rata, te se smatra najvećim memorijalnim spomenikom posvećenom žrtvama rata, na čijim zidinama su ispisana imena poginulih vojnika.
Mnogo je mesta koje vredi posetiti u Delhiju: opservatorija Džantar Mantar, zgrada Parlamenta, Nacionalni muzej, Crvena tvrđava, hram Birla Mnadir, najveća džamija u Indiji Džama Masdžid, svetski urađeni tržni centri i naravno Gandi Smriti, mesto gde je izvršen atantat na „oca nacije” Gandija. Na zidovima rezidencije u kojoj je živeo postavljeni su njegovi najvažniji govori i rečenice koje su postale temelj indijske demokratije. Mahatma Gandi bio je najzaslužniji za dogovor postignut sa Britancima – da se bez ijednog ispaljenog metka prepusti vlast i okonča dugogodišnja okupacija Indije. Međutim, jedan hinduistički fanatik, ubio ga je ispred kuće gde su obeleženi njegovi poslednji koraci…
Na samo 1500 metara odatle, ušuškana u rastinju četinara i zimzelenog drveća, nalazi se rezidencija Indire Gandi. Ona je postala i ostala jedina predstvanica lepšeg pola koja je bila premijer Indije, i to ne samo jedan, već četiri mandata, sve do svirepog atentata u vrtu njene kuće. 1984. godine, atentat je izvršio jedan od njenih telohranitelja, pripadnik Sikija, da bi nakon toga kuća u kojoj je živela bila pretvorena u memorijalni centar. Iako mnogi tako misle, Indira i Mahatma nisu bili ni u kakvom srodstvu. Možda je ovo prezime samo po sebi bilo predodređeno za velikane…
Kao jedna od brojnih stanica na vašem putu, trebalo bi da bude i Safdardžangova grobnica. Naime, princ Navad od Avada, sredinom 18. veka, napravio je impozantnu grobnicu za svog oca. To je jedna od poslednjih građevina napravljenih u duhu mogulske arhitekture. Ispred grobnice nalazi se velika fontana koja nije u funkciji, ali su zato unutrašnjost i fasada dobro sačuvane. Kroz lavirint prostorija dolazi se do centralne u kojoj se nalzi grob Safdardžanga.
Iako je teško odrediti koji je spomenik u Delhiju najimpozantniji, Humajanov grob definitivno je jedan od najposećenijih. U njemu je moguće popeti se veoma uskim i visokim stepenicama, do samog vrha grobnice sa koje se prostire pogled na čitav kompleks. Impresivna građevina napravljena je sredinom 16. veka za posmrtne ostatke impeartora Humajana. Izgradnju je inicirala njegova udovica 1562. godine, a završena je osam godina kasnije. Po izgledu podseća na čuveni Tadž Mahal.
Jedan od simbola Delhija takođe je Baha’i ili Lotus hram završen 1986. godine. Zamišljen je kao hram koji objedinjuje sve vere, mesto na kome svi vernici mogu da se pomole, a na njima je da odluče kome! Bilo kakav razgovor unutar hrama je zabranjen. Detaljan pretres, kao i ostavljanje svih torbi, tehnički uređaja i cipela ispred hrama (u za to predviđenoj prostoriji), obavezno je. Fasada hrama obiluje mnoštvom detalja, ali dominiraju 27 džinovskih belih mermernih latica zatrvorenog lotusa, položenih na 9 lokvi, koji simbolizuju 9 sjedinjujućih spiritualnih puteva Baha’i vere (monoteistička religija koja propagira spiritualno jedinstvo svog čovečanstva). Zbog svog specifičnog izgleda, mnogi ovaj hram porede sa velelepnom sidnejskom operom.
Agra – Dom Tadž Mahala
Agra se nalazi 200 km južno od Delhija i danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi, Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperator Šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mumtaz Mahal.
Kako nije mogao da prežali njenu smrt pilikom 14. porođaja, odlučio je da joj sagradi najlepši nadgrobni spomenik. Ali, Tadž Mahal posato je mnogo više od toga – jedno od svetskih čuda, ali i jedna od najpoznatijih građevina na svetu. Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula, i u kojoj se nalazi prelepa Moti Masjid – Biserna Džamija.
Mermerna grofica
Reči Billa Klintona nakon posete Tadž Mahalu – da od sada ljude deli na one koji su videli Tadž Mahal i one druge – ne shvatam više kao demagogiju maga komunikacije, kao muziku virtuoza namenjenu uhu domaćina. Jer, u Tadž Mahal se zaljubite u prvoj sekundi kad ga ugledate! Nažalost, teško je opisati njegovu magiju. Ne znam je li ona u tome što se poklapa s vizijama raja, u tome što izgleda kao dvorac iz bajke satkan od najljepše čipke ili u neverovatnoj simetričnosti objekta koja se može skoro fizički osetiti…
U obilazak Tadž Mahala najbolje je otići pre izlaska sunca zato što prvi jutarnji zraci najintenzivnije izvode predstavu za oči posmatrača: po kupoli građevine se počinju razlivati nežne boje – od bele, roze, žute, zelene pa sve do tirkiznoplave – kao da se nebeski Dejvid Koperfild zabavlja s ushićenjem svoje publike!
Do kapije Tadž Mahala ne može se doći kolima, već isključivo peške, rikšom ili električnim vozilom namenjenim za golf terene. Naime, indijska vlada je još pre nekoliko decenija uvela strogu zabranu kretanja automobila u prečniku od nekoliko kilometara od lokaliteta, da izduvni gasovi iz auspuha ne bi nagrizali građevinu, zbog čega je zatvorena i premeštena i obližnja rafinerija nafte. Ulaznica za strance košta 10 eura, dok je za Indijce mnogo jeftinija. Ali, i jedni i drugi biće detaljno preterseni pre ulaska u kompleks! Što je sigurno, sigurno je!
Ako pre dolaska u Tadž niste angažovali vodiča, na samom ulasku naćićete ih mnogo – željnih da zarade koju rupiju više. Cena njihove usluge, kao i sve drugo u Indiji, zavisiće isključivo od vaših cenkaroških sposobnosti! Naravno, možete se u avanturu upustiti i sami, ali “lokalci” uvek znaju koju po neku više! Ono jedino što nismo hteli da čujemo, kada nam je vodič skrenuo pažnju na desetometarsku kupolu, je da je ona nekad bila od zlata, ali da su je Britanci, zajedno s vrhom, skinuli i odneli. Ali, i pored toga, i da ništa drugo osim Tadž Mahala u Indiji ne vidite, to bi i dalje moglo biti najimpresivnije putovanje u vašem životu!
Ljubavni mauzolej
Tadž Mahal izgradio je muslimanski mogulski osvajač i car Šah Jahan, kao spomenik svojoj rano preminuloj četvrtoj ženi, Mumtaz Mahal. UNESCO ga je 1983. godine proglasio spomenikom svetske baštine, nazivajući ga “draguljem islamske umetnosti i jednim od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasleđa”. Obično se opisuje kao vrhunsko ostvarenje mogulske arhitekture, stila koji kombinuje elemente persijskih, otomanskih, indijskih i islamskih arhitektonskih uticaja. U istorijskim svedočanstvima o vladavini Šah Jahana stoji da je imao tri žene, ali da nije imao dece. A onda je jednog dana na bazaru upoznao prelepu devojku, Persijku Mumtaz Mahal, koja nije bila nimalo impresionirana njegovom ratničkom slavom i vladarskom moći. Oženio se njom i nije se od nje odvajao čak ni tokom ratnih pohoda. Za 15 godina braka rodila mu je 13 dece, da bi tokom jednog pohoda 1631. godine, na porođaju sa 14. detetom umrla na Šah Jahanovim rukama. Pre nego što je izdahnula, tražila je da joj obeća da neće više imati dece, te da joj kao znak ljubavi napravi spomenik “kakav svet još nije video”. Šah Jahan je prekinuo ratni pohod na kojem se nalazio, vratio se u Indiju, sahranio svoju Mumtaz na privremenu lokaciju, ne izlazeći zbog tuge mesecima iz svojih odaja.
Gradnja Tadž Mahala započeta je 1632. godine, trajala je 22 godine, a u izgradnji je učestvovalo 22 hiljade ljudi. Građen je od najfinijeg belog mermera, dopremljenog s dalekih lokacija, u koji je utiskivano najskuplje drago kamenje i zlato. Preko 1.000 slonova korišćeno je za prenošenje blistavog mermera iz Radžastana, jaspisa iz Punjaba, žada i kristala iz Kine, tirkiza s Tibeta, lapisa iz Afganistana, safira iz Šri Lanke, karneola iz Arabije… Sveukupno, 28 vrsta različitog dragog i poludragog kamenja utkano je u Tadž Mahal, a o gradnji su brinuli i kipari iz Buhare, kaligrafi iz Sirije i Irana, zidari iz južne Indije, kamenoresci iz Baludžistana, lokalni majstori za izgradnju tornjeva…
Spomenik je građen na obali reke Jamune, južno od gradskih zidina Agre. Zemljište za Tadž Mahal mogulskom vladaru ustupio je maharadža Jai Sing, u zamenu za veliku palatu u centru Agre. Rampa od nabijene zemlje dužine 15 kilometara izgrađena je za transport mermera i drugih materijala. Povorke od 20 do 30 volova su vukle kamene blokove duž rampe na posebno konstruisanim vagonima. Gradnja podnožja i grobnice trajala je 12 godina, a u narednih 10 dovršeni su i minareti, džamija, džavab i Velika vrata. Različite su procene i proračuni troškova izgradnje, ali se veruje da troškovi tadašnjih 32 miliona rupija predstavljaju ekvivalent današnjim milijardama dolara. Podaci o glavnim projektantima Tadž Mahala su prilično magloviti jer su običaji tadašnjeg islamskog sveta nalagali da se zasluge za projektovanje pripišu mecenama izgradnje objekata, a ne arhitektima i neimarima. Ali, postoje izvori prema kojima je Šah Jahan lično učestvovao u projektovanju i nadzoru gradnje Tadž Mahala, kao ni jedan drugi mogulski vladar u istoriji. Ipak, ostala su zabeležena imena Ustada Ahmada Lahaurija i Mir Abdul Karima, kao glavnih arhitekata.
Sve prave su ljubavi tužne
Ni nakon završetka gradnje Tadž Mahala, Šah Jahan nije prestajao patiti za svojom ljubljenom Mumtaz. Nakon što je njene ostatke preneo u grobnicu u centralnu građevinu kompleksa, odlučio je da na drugoj strani reke Jamune napravi repliku Taj Mahala od crnog mermera, u kojoj će on biti sahranjen. Ali, ideja se, ponajviše zbog ogromnih troškova gradnje koji su ozbiljno uzdrmali carstvo, nije dopala njegovom sinu koji ga zbacuje s trona i baca u kućni pritvor. Da bi pokazao koliko je ozbiljan u svojim namerama da preuzme presto, utamničenom ocu na tacni šalje glavu drugog sina, svog mlađeg brata. Skrhan tugom i ljubavlju za svojom Mumtaz, Šah Jahan ubrzo umire, a okrutni naslednik mu se sveti i mrtvom: daje da ga sahrane u grobnicu manje veličine pored Mumtaz, čime remeti neopisivi sklad i simetriju Tadž Mahala. Ipak, neke stvari su neuništive, a jedna od njih je i lepota Tadž Mahala. Čuveni pesnik Tagore najbolje ga je opisao nazivajući ga “suzom na licu večnosti”. Izgleda da ljubav ipak stavra najveća čuda…
Džaipur – Grad roze kuća
Džaipur, glavni grad Radžastana, udaljen 230 km od Delhija, danas nosi naziv „Pink siti” jer je većina njegovih kuća okrečena roze bojom! Iako su originalano bile žute, prilikom posete engleskog princa Alberta 1876. godine, sve zgrade ofarbane su u roze, boju koja se u Radžastanu smatra bojom gostoprimstva!
Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i vanvremenskim palatama, predstavlja fuziju sjajne prošlosti i bogate umetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se simbol grada Hawa Mahal – Palata Vetrova, sa bogato ukrašenom fasadom iza koje su nekada dvorske dame posmatrale dešavanja na ulici, a da nisu mogle biti primećene. U dobro očuvanoj gradskoj palati – City Palace, koja predstavlja impresivan kompleks vrtova i zgrada, nalazi se interesantna izložba kostima, oružja i minijatura. Nekadašnja kraljevska porordica, koja živi odmah pored palate, i dalje u njoj oragnizuje svečane prijeme i koktele.
Pored Gradske Palate nalazi se fascinanatna opservatorija, Džantar Mantar koju je Džao Singh osnovao 1728. godine. Na prvi pogled, funkcija velikih betonskih građevina koje čine opservatoriju potpuno je nerazumljiva. Međutim, svaka od njih naprvaljena je sa objektivnim razlogom. Neke su služile za računanje vremena u odonosu na položaj sunčeve senke, druge za određivanje horoskopa ili položaja planeta na nebu. Osim što se i sam zanimao za astronomiju, Džao Sing je svoje građevince slao na školovanje na Zapad kako bi zadatak obavili neprikosnoveno. To su i uradili!
A na samo 13 km od centra grada nalazi se velelepna Amber Palata, sagrađena na vrhu ogromnog brda. Ranije, njeno podnožnje bilo je okruženo jezerom koje je nažalost presušilo. Do tvrđave je najinteresantnije popeti se veselo oslikanim slonovima koji već odlično poznaju svoj put. Gradnju palate je davne 1592. godine započeo maharadža Man Sing, a jedan od sledećih vladara, Džaj Sing znatno je proširio zamak. Glavan kapija živopisno je ukrašena, dok se u njenoj unutrašnjosti nalazi mnoštvo vrtova, platformi, sala za javnu i dvorsku publiku, ženskih soba – zenana i muških – harema. Sa desne strane unutar zidina nalazi se mali hram Kali, u kome su od 16. veka pa sve do osamdesetih godina prošloga veka, koze žrtvovane svakodnevno.
Ono što Džaipur takođe čini jako privlačnim su njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzeća. U malim prometnim dućanima možete povoljno kupiti sari i šarene materijale, papuče od kamilje kože, tradicionlne svilene cipele ili predmete od lakiranog drveta i bakra. Drago kamenje koje još mora da se brusi, izvozi se iz Džaipura u sve delove sveta, pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni juveliri. Zato u sporednim, krivudavim uličicama možete naći mnoštvo smaragda, dijamanata ili safira. Za svačiji ukus po nešto!
I pored ogromne nemaštine u kojoj živi, Indija je jednom rečju – neverovatna. Neki su je poredili sa životom, ističući da su oboje puni lepih i ružnih trenutaka, čudnih sudbina, ali i snažnih ljudi. Sa verom u reinkarnaciju i život posle smrti, indijci sa osmehom i pozitivnom energijom hodaju napred čekajući neko bolje sutra, iskreno misleći da je sve najbolje – upravo onako kako se dogodilo. Svima bi nam malo te vere – veoma dobrodošlo.
