VOŽDOVAČKA LAPONIJA
Kad sam bila mala, rekli su mi da Deda Mraz ne postoji. Ali, ja sam bila pametna mala i nisam im verovala. I prošlo je mnogo dana i godina i sumljičavih razgovora dok za to nisam dobila opipljiv dokaz. I to, tamo gde sam ga najmanje tražila – na poslu! Jer, poslovi nažalost nisu mesta gde se stvara čarolija i oživljava mašta. Ali, onda je kod nas na posao došao on, tako mali po godinama, a veliki po idejama. I sa sobom je doneo Novu godinu. Nije važno što je bio novembar. Za njega je Nova godina u srcu, ne na kalendaru.
Od tada, i mi sa njim u kancelariji svake godine od 1. decembra slušamo isključivo Božićne i novogodišnje pesme. Ko nas pita. Ali, ustvari, mi imamo sreće. Jer drugima Nova godina traje samo 1, a nama 31 dan!
Divna je stvar što Vuk, moj prijatelj i kolega, ne deli Novu godinu samo sa svojim najbližima. U njegovoj novogodišnjoj magiji mogu učestvovati svi koji poslednje nedelje decembra dođu ispred kuće u Gostivarskoj 32 na Voždovcu. Na vratima piše Tomić, ali mi, zanesenjaci i vilenjaci, znamo da je to samo zavaravanje tragova. Jer, naš moderni Deda Mraz Vuk, mora u tajnosti da pripremi sve ono što nas čeka. A čeka nas paljenje 30.000 sijalica, savršeno postavljenih duž fasade kuće, ograde i dvorišta, koje ovom domu daju zvanični epitet najlepše ukrašene kuće u Srbiji.
Uz domaće kuvano vino i rakiju i druge slatke đakonije koje se služe svim pristiglim gostima i slučajnim prolaznicima, ovo je najdirljivija uvertira u prazničnu atmosferu koja svima okupljenima obezbeđuje besplatnu kartu za Laponiju.
A i dvoje su se tako smuvali. I ovo nije samo citat iz rekalme ; )
