Naseljenost pustih ostrva
Iako su mnogi pisali tekstove ili sprovodili ankete na temu „Šta poneti na pusto ostrvo“, retko ko je zaista imao priliku da na njega i ode. Zbog autentičnosti i kompetentnosti članka, ali i zbog ljubavi prema istarživačkom novinarstvu, mi nismo mogli da se zaustavimo na spekulacijama. Zato je izbor pao na jedno od 7.107 ostrva koja potpadaju u arhipelag Filipina. Znači, nije bilo više mesta za što pametnije ili što duhovitije odgovore – izbor se stvarno morao napraviti.
Naše ostrvo imalo je sve ono što jedno pusto ostvo u mašti uvek i ima – beli pesak, zelene palme, plavo more, sedefaste školjke, razbacane kokose… Ali, imalo je malu pomoć nekolicine meštana koji su se pobrinuli da dobijemo savršeni spoj prirode i civilizacije. Sirovu prirodu sa primesom urbanog. Spavanje u šatorima, ali i uz nadstrešnicu od trske. Tuširanje na slapovima, ali u intimi zelenih krošnji. Tek ulovljena morska riba, ali uz pomoć onih iskusnijih. Spremanje hrane na otvorenom, ali na improvizovanom ognjištu na kome vatra kao da se sama pali. Vino prevezeno barkom iz najbližeg naseljenog mesta, ali hlađeno u frižideru od školjki i mora. Čudesni svet začina simpatične filipinke Telme. Vožnja kajacima do okolnih ostrva kako bismo se trampili za namirnice koje nam nedostaju. Svet bez novca. Barem tih nekoliko dana. Na odlasku, naravno, ostavili smo nešto pezosa našim pomagačima. Premalo. Ali svaka cifra je premala kada nešto nema cenu…
Vratimo se zato na početak teksta. Šta poneti na pusto ostrvo? Iako sam rekla da neću, ipak sam pre putovanja anketirala svoje saputnike šta će poneti. Bilo je tu knjiga, kupaćih kostima, krema za sunčanje, autana, vreća za spavanje, peškira, pecaljki, baterijskih lampi, vina, ruma, otvarača za pampur… Sve korisne stvari. I stvarno, sve smo ih koristili. A da li nam je sve zaista bilo potrebno? Zavisi šta očekujete od odlaska na pusto ostrvo. Beg od civilizacije i društvenih normi? Život bez interneta? Slobodu? Jedinstvo sa prirodom? Ili samo privid toga, još uvek sigurno ušuškani u komformističke tekovine kapitalizma? Ako je odgovor na poslednje pitanje da, onda vam sve gore pomenuto, i još mnogo toga treba, kako biste udobno uživali na plaži, sa minimumom odricanja, ali ipak daleko od prometnih ulica, motornih vozila, stambenih i drugih zgrada i nepoznatih ljudi.
Ali, ako u stvari želite da kažete zbogom realnosti i da se uhvatite u koštac sa (pitomom) prirodom, verovatno biste bez svega ovoga i mogli. Naći skrovište od sunca u hladu palme, spavati obmotan u peščani jorgan, legati sa zalaskom sunca, kupati se… pa, kao rođeni. Jer, ono što vam stvarno na pustom ostrvu treba su britak um i spisak dobrih prijatelja. Ako mene pitate, to su najvrednije stvari koje generalno i možete posedovati. Zato ih uvek treba nositi sa sobom. Na sigurnom. U tom slučaju, za vas neće biti pustih ostrva – jer vam je život gusto naseljen.
Ps. Ovde naravno govorimo o svega nekoliko dana provedenih na pustom ostrvu. Za sve ozbiljnije ekspedicije konsultujte stručniju literaturu. Ili barem Danijela Defoa.
