Sanja Domazet
Strah od straha
Za sve svoje čitatelje, a i celu srpsku knjiženu scenu, prava je sreća što se Sanja ne bavi svojim profesijom! Naime, ova rođena Smederevljanka završila je Pravni fakultet u Beogradu, smer Međunarodno pravo, ali ju je život poveo - iz sudnice u pozorište. Kao dramskog pisca, njen potpis stoji iza predstava Punjene tikvice, Frida Kalo, Krila od Olova, Nar i Disharmonija, dok njene književne i pozorišne kritike možemo čitati u dnevnom listu Danas. Nakon svoje prve osvojene nagrade „Žensko pero" za roman „Ko plače", u našoj književnoj javnosti nisu je više prepoznavali samo kao dramskog, već i kao romanopisca. Nagrade su se nizale, a i romani – „Azil", „Moć maske", "Božanstveni bezbožnici" i knjiga eseja „Anatomija zanosa". Uz to, posle magistrature na Fakultetu političkih nauka na temu „Etika tabloidne štampe" priprema i doktorat, dok se njeni romani i drame uveliko prevode na francuski, poljski i bugarski jezik.
Sa kim pijete prvu kafu?
Sa piscem koga tog trenutka čitam. Ustajem obično pre ukućana, tako da je prva jutarnja kafa često prilika da ukradem mirne trenutke jutarnjeg čitanja, pre nego što se usijaju telefoni.
Koju knjigu sada čitate?
Roman Majkla Ondatjea, "U lavljoj koži" (objavio IPS). Ovog pisca naši čitaoci znaju po romanu "Engleski pacijent", po kome je snimljen film, a za koji je Ondatje dobio Bukerovu nagradu.
Koju pesmu najradije pevušite?
Nešto od Brajana Ferija.
Vaš predeo iz snova je...
Plaže pored Sredozemnog mora. Beli pesak, simfonija vode, neba i vetra. Dovoljno za potpunu sreću.
Čega se plašite?
Činjenice da je strah postao preovlađujuće osećanje na planeti. Ili se čovek plaši sam ili u društvu, ili ga plaše mediji. A život u neprekidnom strahu nije ni lep ni ispunjen ni smislen život.
Šta biste želeli da zaboravite?
Već sam zaboravila. Savladala sam umetnost zaboravljanja.
Sa kim se najčešće svađate?
Ne svađam se. Svađa je samo odlaganje rešavanja problema.
Kada Vas je sramota?
Kada u gledalištu ima manje publike nego članova simfonijskog orkestra na sceni.
Kome biste skinuli zvezde sa neba?
Imam strah od tolike visine.
Čemu se divite?
Velikim umetničkim delima. Nije mi teško da letim preko pola Evrope da bih videla jednu sliku. U Londonu sam, u Nacionalnoj galeriji, u maloj odaji gde su Vermerove slike, toliko dugo stajala sa prijateljicom, da nas je čuvar, stari Meksikanac koji je govorio engleski sa akcentom, pozvao na piće.
Najmudrije što ste čuli je...
Nisam čula nego pročitala Didroovu misao koju volim:"Mudrost nije ništa drugo do nauka o sreći".
Šta želite da ostvarite?
Da putujem oko sveta. Makar tri puta.
Životni moto...
Pogoditi cilj znači promašiti sve ostalo.