Marko Šelić Marčelo
Inspiracija u znaku pitanja
Oblačim se kako mi se ćefne!
Za svoje prve rep stofe koje je napisao je 1997. godine u Paraćinu, kaže da su bile užasne! Sada, Marčelo ipak ima drugačije mišljenje o svojim ostvarenjima, a mnoge nagrade, albumi i pune koncertne dvorane najbolji su pokazatelji njegovog uspeha. 2003. godine, izašao je njegov debi-album „De Facto" koji postaje najbrže prodavana ploča te godine i donosi mu prestižnu titulu - glas generacije. Dve godine kasnije izdaje „Puzzle shock", hip-hop album sa jakim rok, džez i fank uticajem, za koji je dobio „Davorin nagradu" za najbolji rok/pop/hip-hop album iz Srbije. 2008. godine izlazi i njegov treći album „Treća strana medalje" koji mu donosi regionalnu nagradu „Indexi" u kategoriji najbolji hip-hop album godine, a potom njega i četvrti album „Deca i sunce". Pored muzike, Marčelo se bavi i pisanjem proze i privodi kraju studije srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Iako mu ne prija da ga zovu svestranim, objavio je roman „Zajedno sami", zbirku tekstova „O ljudima, psima i mišima", kolumnista je Politike i urednik stripa „Dilan Dog".
Imate li neke posebne rituale pred izlazak na binu?
Kako da ne, u slučaju velikih koncerata: paniku!
Kada osećate najveću tremu ili uzbuđenje - pred izlazak albuma, knjige ili kolumne?
Najveću tremu i uzbuđenje osećam kada bilo kome od bliskih ljudi treba da izložim novu ideju ili nešto pročitam. Taj sud je strašniji jedno milion puta nego kada treba izaći pred hiljadu i kusur ljudi i držati koncert. Jako, jako verujem u ukus svojih ljudi i tek kada oni nešto aminuju verujem da je to vredno objavljivanja.
Da li inspiraciju za sva tri oblika izražavanja nalazite u istim stvarima?
Inspiracija uvek dolazi od jednog te istog: od znakova pitanja. Nešto ostavi utisak na tebe, zaintrigira te, igraš se tangrama onda s time, tražiš mogući odgovor... samo je pitanje koju formu na kraju nađeš najadekvatnijom za udomljavanje te ideje. Ali, to ti najčešće sama ideja prišapne.
Šta biste odredili kao vaše primarno zanimanje?
Pisanje. Sve su to samo različiti oblici tog jednog istog osnovnog zanimanja. Zato mi ne prija kad me neko nazove "svestranim" – taj kompliment pripada nekom čoveku koji je u isto vreme astrofizičar, stolar i pedagog.
Mnogi kažu da ste u sebi spojili nespojivo - urbani ritam ulice i konvencionalniji, ozbiljan ton Politike. Sukobljavate li se sami sa sobom?
Ne baš. Pa ni u svakodnevnom životu čovek nema istu intonaciju kada priča vic i kada nekome izjavljuje saućešće, pa to ne sugeriše rascepljenu ličnost Ništa tu nije realno nespojivo i nikakvu toplu vodu nisam izmislio, to su samo "amovi" koje ljudi sami sebi nabiju.
Da li ste se ikada sureli sa predsrasudama tipa - kako to da hip hoper bude kolumnista Politike ili kako to da Profesor književnosti repuje?
Uh, uvek Ali, hej, ne možeš da tražiš od ljudi da prate sve što radiš, te da svoj sud donesu tek na osnovu toga. Čini mi se da ta sorta čuđenja uglavnom ide odatle, a pomalo i od zastarelog gledanja na neke stvari. I, naravno, od potrebe da se stvari stave u određene fioke – sve što nema jasnu etiketu doživljava se kao potencijalni problem.
Da li imate ambicije da se ikada nađete za katedrom?
Ko zna. Recimo da nisam protivan. Kada sam u okviru ispita iz metodike nastave držao čas u beogradskoj gimnaziji "Sveti Sava", sjajno sam se proveo, klinci su genijalci! I definitivno jesam tada pomislio: "Bilo bi super da jednom ovo postane svakodnevica." Ali, to nije jedina verzija buduće svakodnevice, tako da... Kažem, ko zna.
Da li ste dosledni hip-hoperskom modnom stilu?
Opet etikete? Nisam dosledan nikakvoj modi, oblačim se onako kako mi se tog-i-tog dana ćefne.
Mislite li da je izgled važan za vašu profesiju?
Kako da ne! U strip-redakciji "Veseli četvrtak", u kojoj radim kao urednik Dilana Doga, postoji kodeks da se zapošljavaju samo carevi za kojima žene otkidaju. Kako "uvalih" Gruču da izjavi u jednom od novijih brojeva, "žene bi zbog nas posekle vene. Naše vene."
Koliko vi polažete na isti?
Nije da okolo šetam neistuširan i štrokav, ali pickanje i lickanje ostavljam onima koji nisu iz radničke klase.