Srednjevekovno srce Evrope
Zlato je malo izbledelo. Ipak, Prag je još uvek jedan od najlepših gradova sveta čiji akordi odzvanjaju kroz zvuk kristalnih predmeta i atmosferu koja snažno doziva bogatu prošlost. Sto tornjeva, svetaca i kapija.
Prag (ili kako ga popularno nazivaju Praha) je glavni, i sa 1,2 miliona stanovnika najveći grad Češke – njeno kulturno i ekonomsko središte. Jedna je od retkih prestonica Srednje Evrope koja je u Drugom svetskom ratu ostala gotovo nedirnuta ratnim razaranjima, pa je zbog izvrsno očuvane arhitekture postala (pogotovo nakon hladnog rata) jedna od najpopularnijih turističkih destinacija i kinematografskih lokacija.
Kako se nalazi u kotlini, češka metropola obiluje božanstvenim vidikovcima po kojima je prepoznatljiva. Nezaboravna je plovidba oka po uznemirenim talasima praških krovova. Patinirane fasade samo naslućuju vekovni mir, dok krovovi jesenjih tonova deluju terapijski. U Pragu imate utisak da celu Evropu možete dotaći prstima. Sve je nadomah ruke, potrebno je samo malo se protegnuti… Ako se ipak zaželite kuće, prošetajte Beogradskom ulicom. Ili pak Ljubljanskom ili Zagrebačkom. Ako ste pravi nostalgičar, tu je i Jugoslovenska. Za svačiji ukus po nešto!
Gradom, krivudajući po sredini, protiče Vltava, deleći ga na zapadnu “Malu Stranu”, sa zamkom Hradčani i brdom Petrin i istočnu obalu na kojoj se nalazi veći deo grada – “Stare Mjesto” (stari grad), “Nove Mjesto” (beše novo u 16. veku), Višehrad (nalik na beogradski Kalemegdan), Jevrejska četvrt i predgrađa Vinohradi i Žižkov.
ČEŠKE NAMJESTI
Svakodnevno, Česi se okupljaju oko bronzanih pleća kralja Vjenceslava, odakle se pruža njegov trg – Vaclavske namjesti, srce grada i panorama nečeg velikog u malom prostoru. Vaclavske namjesti, sa puno prodavnica i lepih kuća, u stvari su veliki bulevar koji se završava jos većim spomenikom čuvenom Vaclavu i grandioznim Narodnim muzejom. Nažalost, komunistički planeri su baš tu, kod muzeja, predvideli glavnu tranzitnu saobraćajnicu – tako da se muzej u stvari nalazi na ostrvu između trake auto puta…
Malo podalje, na ništa manje divnom trgu, Staromjetske namesti, Jan Hus opominje da sivo nije boja radosti. Češki nacionalni heroj, učitelj i crkveni reformator, spaljen zbog svojih ideja, dobio je u svom podnožju, nimalo slučajno, za suseda jednog studenta koji se spalio i tako postao žrtva koja će potrajati. Zove se Jan Palah. I sada, u tišini koja je karakteristična za ovaj grad, poneko svrati i upali sveću – za Palaha ili Husa, svejedno. Ipak, najveća atrakcija Staromjetskih namjesti je kula sa astronomskim satom. Veliki broj ljudi okuplja se na svaki pun sat da gleda njegovu ‘paradu’ – prozori iznad sata se otvaraju i mehaničke lutke se pojavljuju i prolaze u mimohodu. One, svaka drugačijeg oblika i pokreta, predstavljaju Smrt, Sujetu, Jevreja i Turčina. Sat pokazuje i tri različita vremena, pomeranje sunca i planeta oko zemlje, kao i pomeranje sunca i meseca kroz zodijačke znake. To omogućava, onima vičnim astrologiji, da odrede tačan datum! Istorija kaže da su gradski oci u 15. veku kada je sat završen, oslepili majstora kako nikada više ne bi mogao da ponovi ovakvo delo. Za osvetu, on je uspeo da pokvari sat, a odmah zatim dobio infarkt i umro, pa mehanizam nije radio punih 80 godina! Trg je pun i malih kucica/tezgi gde se prodaju suveniri, ali i kuvano vino, kukuruz, kestenje i mnoge druge đakonije. Jako živo i veselo. Kao Pariz u proleće ili jesen u Njujorku…
Barokna raskoš Praga dar je generacijama i mesto za hodočašće. Njegovim starim ulicama čovek lebdi mladalačkim korakom i oseća se studentom, kome su u glavi ozbiljne misli o nauci, ali i nestašluci brucoške tradicije Karlovog univerziteta, jednog od prvih univerziteta u centralnoj Evropi. Takav je Prag. Neobavezan da mu se divimo, skoro nonšalantno lep i star. Možda lep, baš zato što je star…
GRADSKI SIMBOL
Ali, onaj pravi grad je tek pred nama. Uzdiže se na drugoj obali reke. Da bi stigli do njega, pruža nam most svoja pleća. Na Karlovom mostu treba stati. Usporiti korak, slušati četrnaesti vek Habzburški i brojati bronzane figure svetaca, da bi zaključili kako je taj Karlo oblačio Vltavu u kraljevsko ruho. Kao i skoro sve druge kapitalne stvari, most je izgrađen u 15.veku za vreme Karla IV, najslavljenijeg češkog kralja. Sam most ne bi izmamljivao tolike uzdahe da nije 31 skulpture pravilno raspoređene na njegovoj levoj i desnoj strani. Na njima se nalaze religiozni motivi, katolički sveci i gospe, ali centralno mesto zauzima prva postavljena statua – sveštenika i mučenika Jana Nepomuka: legenda kaže da se kraljica ispovedila dvorskom svešteniku Janu, od koga je potom kralj Vaclav IV tražio da oda tajnu kraljičine ispovedi. Pošto sveštenik nije pristao, prvo je mučen, a na kraju 1393. godine, bačen u Vltavu sa mesta gde je sada spomenik. Ako imate priliku da se prošetate ovim srednjevekovnim zdanjem, uhvatite Jana za njegovu bronzanu ruku i zaželite želju. Kažu, čuda su moguća!
Sa mosta se pruža i divan pogled na reku, brda, crkve, sinagoge i ostale mostove. Ko želi, ovde može sebe častiti novim portretom, nakitom, šoljom, amajlijom ili bilo čim drugim što se može podvesti pod ‘suvenir’.
PRAŠKI GRAD
Sa druge strane mosta nalazi se Mala Strana, četvrt koja se polako penje prema čuvenom zdanju – Hradčanima, koje je kroz istoriju bilo sedište kraljeva, danas predsednika. Hradčane čini kompleks dvoraca, crkava i zamaka zaštićenih velelepnim zidinama koje čuvaju vekovni mir njegovih palata i trgova. Mnogo je zgrada u tom starom gradu, ali najlepša je svakako katedrala, opet Karlova. Na jednoj od kula, čuvanih savremenim stražama, vijori zastava predsednika Republike. To je znak da je gospodin Klaus u svojoj rezidenciji…
Crkve, palate, muzeji – potrebne su nedelje da bi se sve videlo, a godine da bi se razumelo šta se i zašto baš ovde, u Hradčanima, dogodilo. Ipak, dominantna je katedrala Svetog Vita, gradjena od 14. do 20. veka. Umorna jata turista, punih ruku prospekata i suvenira, gledaju u čudu zavodnicu u gotskom stilu, čije je oblačenje trajalo šest vekova. Unutrašnjost katedrale, puna raskošnog bogatstva, krije u sebi gotsku polutamu u visinama svodova gde počiva svetački mir. A u senci katedrale, srednjevekovni alhemičari tzragali su za hemijskom formulom zlata i kamenom mudrosti, dok su pod svodovima drvenih tavana, kroz koje danas defiluju kolone, astronomi provodili noći sa zvezdama…
PARIZ U PRAGU
Nadomak Hradčana nalazi se brdo Petrin – geografski veće, ali ga istorija nije toliko “dirala”. Na njemu se nalaze Strahovski manastir, crkva Svetog Nikole, opservatorija, simpatični lavirint od ogledala i “mini” Ajfelova kula. Ona je pet puta manja od pariskog originala, ali se nalazi na istoj nadmorskoj visini kao i svoja bliznakinja. Veći deo brda je pod šumom koju krče usečene staze – zaista divno za izlet u prirodi! Kome šetnja ipak nije najmiliji sport, može se na vrh brda popeti starom žičarom i uživati u pogledu iz šarmantnog restorana. Obavezan je i obilazak Višehrada, srednjevekovnog utvrđenja koje nadgleda Prag sa južne strane. Na brdu se nalazi i malo groblje na kome su sahranjeni brojni češki velikani, kao i park sa četiri grandiozne statue koje predstavljaju legendarne parove iz češke istorije.
TRAGOVI SOCIJALIZMA
Moderna istorija Praga po intenzitetu nimalo ne zaostaje za srednjim vekom.
Celim istočnim delom Praga dominira TV toranj Žižkov, koga su komunisti počeli da grade sredinom 80-ih ne bi li sagradili ometač dovoljno jak da građani ne bi mogli da gledaju Nemačku televiziju. Svi će vam reći da je ta visoka betonska kocka – najomraženija zgrada u Pragu. Toranj je ’89. prešao u ruke nove češke televizije koja ga i danas koristi.
I dalje u želji da sačuvaju svoj jezik, Česi sve filmove i televizijske emisije sinhronizuju. Ako nemate kablovsku i ne govorite češki, za vreme boravka u Pragu odmorićete se od vesti iz sveta. Samo česta gostovanja velikih zvezda šou biznisa, podesetiće vas gde se nalazite. Zato mlađa generacija lepo govori engleski, dok starija bolje zna nemacki. I jedni i drugi govore ruski, samo zavisi koliko ste hrabri…
PIVO PRE SVEGA
I nikada kraja, dok čovek sam ne kaže dosta! Ali, i to je samo prividno. Jer Prag, to su i pivnice sa debelim zidovima i polukružnim svodovima, požutelih zidova od vremena i duvanskog dima. Kao i Srbi, Česi brižno gaje kulturu izlazaka i okupljanja po pabovima i “laundž” barovima gde uživaju u ukusu najpoznatijeg češkog brenda – piva. Na sreću po pivopije – po bagatelnim cenama, koje su ponekad niže i od cene vode!
Za razliku od beogradskih, praški barovi pune se već u sedam sati. Iako po rečima starosedelaca noćni život nije kao što je nekada bio, Česi i dalje čuvaju tradiciju pivnica i čajdžinica, u kojima, uz različita jela, možete isprobati ukuse različitih aromatizovanih duvana.
SUMA SUMARUM
Prag je jedinstvena mešavina pliša, mermera i gipsa, raskopčanih košulja i smokinga, vesele mladosti i proleterske skromnosti. Pravo jedinstvo šarma i nespokojstva. Starom gradu promenljiva vremena i grmljavina istorije nisu mogli ništa da učine. Njegova uvučena dvorišta, uzani hodnici, senovite aleje drvoreda i kaldrmisane ulice, vraćaju misli u vremena Kafke… A nas devojke, podsećaju da Prag nije grad za štikle!
Dakle, ako vas ikada put nanese, ne dozvolite sebi da samo protrčite kroz Prag – zaista, ima šta da se vidi!
