Ljubljana

 

 

 

Uvek sam sanjala da istrčim maraton. Kada kažem maraton, mislim na polumaraton. 42 km mi još uvek deluje van ljudskih mogućnosti. Pa i Filipides, grčki vojnik koji je prema legendi trčao od grada Maratona  do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici (po kojoj je ova disciplina i dobila ime), odmah potom je izdahnuo. Ja još nisam spremna za njegovu sudbinu. Ali, i tih 21.0975 km, koliko iznosi dužina polumaratonske trase, dugo mi je delovala nedostžno…

 

 

Sa druge strane, nikada nisam sanjala da obiđem Ljubljanu. Nažalost, Slovenija nosi epitet male zemlje čiji stanovnike ne krase toplota, srdačnost i umetnost dobre zabave, pa se njen glavni grad nije našao na mapi mojih prioriteta. Ali, kada spojite Slovence i sport dešava se neverovatna promena – njihova potisnuta emotivnost izlazi na površinu! I tako se ja, posle malo više od mesec dana pripreme sa veselim „Running Tribe“-om, nađoh u Ljubljani. Sa malim ambicijama, ali sa velikim očekivanjima. Sa željom da završim trku uz trunku dostojanstva, a da pritom u potpunosti upoznam i obiđem jedan novi grad. Da vidim da li je koncept sportskog turizma tj. pretrčavanja metropola – održiv?

 

 

Prva stvar koja vas iznenadi prilikom dolaska u Ljubljanu u maratonskoj nedelji j je količina ljudi koja vas okružuje, koja je na ulicama, u kafićima, pabovima na mostovima, trgovima… Sve vrvi od života, zvukova, smeha… Procenjuje se da oko 20.000 učestvuje na Ljubljanskom maratonu, pa dodajte tom broju navijače, trenere, vlasnike klubova, posetioce iz okolnih gradova, bivše ili povređene trkače koji neće trčati ali će ipak prisustvovati trakama… Tako populacija Ljubljane od 270.000 stanovnika vrtoglavo skače i etnički se šara gostima – ne samo iz regiona već iz celog sveta. Time se prvi minus Ljubljane, kao pustog i mirnog grada odmah briše, a vas počne da privlači svaka uličica i divno sređen pasaž iz kojih dopire žamor. 

Kao i na samom maratonu, i u gradu sve funkcioniše perfektno, sve je čisto i svi su tačni, a kreativnu notu tome daju žuto opalo lišće centralnog drvoreda, talasi reke Ljubljanice koja protiče kroz grad i mirisi sa rešetaka prodavaca kestena i kukuruza. 

 

 

Nesvakidašnjost gradu daje „Tromostovje“ na reci Ljubljanici koga čine tri isprepletana mosta koja vode na glavni, Prešernov trg, sa spomenikom najvećem slovenačkom pesniku Francetu Prešernu i impoznatnom Frančiškanskom crkvom u pozadini. S druge strane reke je gradska pijaca, koja je čest domaćin različitim festivalima, a jedan od njih, onaj čokoladni, odigrava se upravo dan pre maratona. Sa obe strane reke, u starim prizemnim kućama, ušuškalo se mnoštvo prijatnih, malih kafana i restorana, gde možete uživati u supi od luka servirnoj u činiji od hleba, tradicionalnim kobasicama, belom kuvanom vinu i neograničenim vrstama najkvalitetnijeg piva.

 

 

 

Arhitekturom Ljubljane dominira austrougraski stil,  kao i mnoštvo zgrada popularnog arhitekte Jožeta Plečnika. Tu je i stara tvrđava smeštena na bregu usred Ljubljane, do koje se može prošetati ili popeti gondolom, kao i park  Tivoli, najveći park u Ljubljani, u kome se nalaze Tivoli zamak, barokna fontana, Muzej savremene umetnosti i druge značajne građevine i umetničkih dela. U samom centru nalaze se i gradski sud, Robova fontana, zgrada parlamenta, Trg republike, Mesni trg i istoimena ulica puna srednjevekovnih kuća i prodavnica lokalnih dizajnera. Ipak, i pored brojnih mostova, simbol grada je Zmajski most, koga odlikuju četiri statue zamja, a nalazi se na kraju otvorene pijace.

 

U Ljubljani se nalaze i Narodna galerija Slovenije i Moderna galerija Ljubljane, u kojima su izložena dela najvećih slovenačkih umetnika, dok  centar kontrakulture čini Metelkova četvrt, smeštena u bivšem kompleksu JNA, panadan beogradskom distriktu Sava Mala, gde se prikazju filmovi i održavaju predavanja, predstave, koncerti i različiti alternativni festivali. 

I to sve možete doživeti trčajući, dok pored vas protrčava predsednik Slovenije, Borut Pahor, noseći u rukama slovenačku zastavu, a na cilju vas tradicionalno čeka gradonačelnik Zoran Janković kako  bi se rukovao sa svim maratoncima. 

 

 

I dok ti na beogradskom maratonu nakon 35 istrčanih km dobacuju iz tramvaja da tim tempom nigde nećeš stići, u Ljubljani te na 16-om obasipaju laticama cveća. Da li je to do životnog stila naroda koji je okrenut ka prirodi, njihove kulture u kojoj se svi bave sportom ili zapadne disciplinovasti, ali bilo da praktikuju sport ili samo druge podržavaju u istom, Slovenci tom prilikom pokazuju neverovatnu požrtvovanost i istrajnost. Duž cele maratonske staze ljudi stoje sa svojim porodicama, bodre trkače, mašu transparentima, udaraju u improvizovane instrumente od šerpi i varjača, pevaju pesme, bacaju konfete, služe čaj i rakiju – jednom rečju daju podršku svim trkačima kao da navijaju za svoj nacionalni tim! Emotivno i zadivljujuće!

 

Ove impresije se odnose samo na Ljubljanu u toku maratonskog produženog vikenda. Tako da, trčali ili ne, rezervišite poslednji vikend oktobra za Ljubljanu. Za ostale termine ne garantujemo.