Pariz Antila, Havana, Trinidad, Santjago de Cuba

,

Pariz Antila

Kada se Kristofer Kolumbo 27.10.1492. godine iskrcao na Kubu i otkrio ovo neverovatno ostrvo, zapisao je: “Ovo je mesto koje ljudske oči nikada pre nisu videle niti će ovakvu lepotu ikada više videti”. I danas, mnogi putnici namernici, avanturirti i globtroteri pomilsle isto kročivši na ovo najveće karipsko ostrvo.

Republiku Kubu čini multirasno društvo, sa većinski belim stanovništvom (65.5%) i tendencijom porasta mulata i stanovništva afričkog porekla. Zvanično, Kuba je ateistička država, ali je najveća organizovana religija katoličanstvo. Široko je rasprostranjena i Santerija – mešavina starih afričkih religija i katoličanstva.

Kubanska tropska klima, sa srednjom godišnjom temperaturom od 25C, pogodna je za uzgoj šećerne trske, limuna i duvana, ali i za privlačenje brojnih turista – pa je sredinom devedesetih turizam postao “srce kubanske privrede”. Horde turista svake godine uživaju u dobrim ritmovima i prirodnim lepotama Kube, obilazeći njen glavni i njaveći grad Havanu, ali i manje bisere poput Santjaga de Kube, Trinidada, Santa Klare, Sjenfuegosa i mnogih drugih.

Ali, nisu samo stare građevine, arhitektura i burna istorija ono što privlači ljude da dođu na Kubu. Poznat je njihov optimizam, vedar duh i nasmejana lica. Srdačnost i želja domaćina da popriča sa svakim strancem česta su slika na ulicama Havane. A zbog odličnog, obaveznog i besplatnog obrazovnog sistema i stope pismenosti preko 95%, kubanci itekako imaju o čemu da pričaju!

Osim što voli da priča, narod Kube voli i da igra, peva, svira i pije! Kako u barovima i klubovima, tako i na ulicama i trgovima, svuda se mogu čuti zvukovi salse, merngea, regetona i drugih afričkih, španskih ili latinoameričkih ritmova. A uz rum, naročito marke “Havana Club”, svaki je ples lepši! Poznati pisac Ernest Hemnigvej živeo je 22 godine na Kubi gde je napisao svoje čuveno delo “Starac i more”, ali uživao u koktelima sa rumom “Mojito” i “Daiqiri” koji su stekli svetsku slavu. Te koktele Hemingvej je voleo da ispija u barovima “La bodegita del medio” i “La Floridita” koji i dalje postoje i nalaze se na mapi svih turista. “Bodegita” je nedavno postala i lanac barova pa u njenim delikatesima možemo uživati u Nemačkoj, Engleskoj, Češkoj, Slovačkoj, Meksiku, Argentini i drugim atraktivnim destinacijama.

Još jedna stvar koja se može videti na većini kubanskih razglednica su stari američki automobili, naročito oni marke “Ševrolet”. Po zakonu, na Kubi je zabranjen izvoz ovih automobila, kao i njihova prodaja ili poklanjanje. Vozite ga dok god je u voznom stanju, a ako nema ko da ga nasledi – pripašće državi. Ali, svi se u njima mogu provozati jer će vas svaki Kubanac rado odvesti dokle treba uz određenu novačanu nadoknadu. Ovo naravno nije zakonito, ali je zabavnije od ostalih vidova transposrta poput lokalnih autobusa, bicikala, rikši i “koko taksi”-ja – trotočkaša u obliku kokosa.

Cigare čine još jedan deo kubanske tradicije, a na ovom ostrvu nalaze se velike manufakturne fabrike onih najpoznatijih sorti kao što su “Kohiba”, “Havana”, “Monte Kristo” i mnoge druge. Uz cigare odlično ide igranje domina ili šaha, pa se ulični turniri odigravaju gotovo na svakom ćošku. A kako država svakom stanovniku na mesečnom nivou obezbeđuje određenu količinu hrane kao i krov nad glavom, Kubanci nisu mnogo zabrinuti za svoju egzistenciju, pa imate osećaj da ste kročili u pravu zemlju dembeliju!

Havana

Biti na Kubi, a ne odsesti u Havani prava je šteta. Varadero jeste lep, ali je nalik mnogim hotelskim kompleksima širom sveta u kome se ne mogu osetiti srce i duša Kube. Kada ste već prevalili toliki put, bolje je biti u žarištu jedne zemlje, a ne u njenom fabrikovanom raju. Zato će posebanu notu vašem putovanju dati odesedanje u “Casa particulares” – iznajmljenim sobama u okvriu domova rođenih Havanaca ili obedovanje u “Paladarima” – trepezarijama i dnevnim sobama u okviru kubanskih domaćinstava koji su dobili dozvolu da u svojoj kući ugoste strance. Na meniju je ono šro je domaćica tog dana pronašla na pijaci ili što je domaćin ulovio u moru! Ali, mesto gde ćete definitivno najbolje osetiti puls naroda kada je Havana u pitanju, svakako je poznata riva Malekon.

Na njoj se skupljaju “havanosi” i svako veče uz svoj kasetofon i flašu ruma provode večernje trenutke u društvu najmilijih, sa pogledom na – za njih ipak nedostižnu Floridu. A upravo se na nju, početkom 20. veka, iskrcavao veliki broj Amerikanaca, najavivši tako spektakularni razvoj Havane. U tom periodu, Kuba je primila milione imigranata iz svih delova sveta, a najviše iz Španije, te se danas procenjuje da četvrtina kubanskog stanovništva potiče od španskih imigranata. U Havani, koja je tada kao turistički centar stvarala veće prihode od Las Vegasa u Nevadi, radilo je 135 kinematografa – što je više od Pariza ili Njujorka! Tadašnji posetioci laskavo su je nazivali “Pariz Antila“, a mnoge muzičke i filmske zvezde poput Frenka Sinatre, Ave Gardner, Marelin Ditrih, Net King Kola i Geri Kupera posetile su ovo ostrvo. I naravno – Tito.

A onda revolucija. Komunisti su obećali da će poboljšati socijalne službe, državnu izgradnju stanova i javnih zgrada, ali oskudica koja je pogodila Kubu nakon Kastrove nagle nacionalizacije privatnog vlasništva i industrije, praćena američkim embargom, posebno je oštetila Havanu. Naglo su se Havana i Kuba transformisali iz zemlje imigracije u jedan od najvećih generatora emigracije u svetu. Danas oko 15% ukupne Kubanske populacije živi u inostranstvu, uprkos državnoj zabrani putovanja, koja je prisutna i kod Amerikancima kojima je zakonom zabranjeno turističko putovanje na Kubu.

Ali, Stara Havana, cela pod zaštitom UNESKA, ostala je puna bisera arhitekture iz kolonijalne, barokne, neoklasične i art-deko epohe. Jedna od najlepših zgrada Havane je barokna “Palata Guvernera”, ali joj dostojno pariraju i Manastir Svete Klare i Katedrala Havane. Fasciniraju i Stari Trg (Placa Vieha) i Trg Oružja (Placa de Armas), kao i mnoge tvrđave sagrađene da bi štitile brodove i trgovce.

Za razliku od stare Havane, većina građevina u centralnoj Havani nije restaurirana, pa impresivne ali oronule kolonijalne palate iz 19. veka daju gradu jedinstven šarm. Neke od najreprezentativnijih zgrada su Muzej Revolucije (a nekadašnja Predsednička palata) građen u neoklasičnom stilu i Kapitoljo, bivši parlament Kube, a danas sedište ministarstva nauke. Zgrada je urađena kao varijnata američkog Kapitola i u njoj se nalazi bronzana statua Republike visoka 15 metara (inače treća najviša statua u zatvorenom prostoru – nakon Linoklna u Vašingtonu i Velikog Bude u Japanu). Tu je i “Veliki teatar”, zgrada opere i baleta, izgrađen u neobaroknom stilu i unutar njega kubanska nacionalana baletska škola, koja je sa 4.350 studenata najveća baletska škola na svetu! Najpoznatiji hotel svakako je luksuzni “Nacional”, izgrađen 1930. godine, u kome i dan danas odsedaju mnoge poznate ličnosti, diplomate i bogati turisti. Od dela moderne arhitekture ističe se Trg Revolucije. Na njemu se nalazi obelisk visok 142m posvećen pesniku i revolucionaru Hose Martiju.

Romantična atmosfera i zarazna energija Havane već su postale legendarne, a zemaljska autentičnost koju ovaj grad nosi u sebi konstantan je izvor inspiracije mnogima. Ali, ma koliko se zaljubili u ovaj nesavršeni ali veoma zavodljiv grad, opisati ga u nekoliko rečenica uvek je težak zadatak. “Havana je veoma nalik ruži”, rekao je Endi Garsija u filmu “Izgubljeni grad”. “Ima latica, ali ima i trnja, tako da sve zavisi od toga kako je uhvatiš. Ali, na kraju krajeva – ona će uvek uhvatiti tebe!”.

Trinidad

Trinidad je najstariji grad na Kubi, a od 1988. godine nalazi se na UNESKO-voj listi svetskih baština. Ovaj grad na obali Karipskog mora osnovan je davne 1514. godine i zadržao je svoj autentični izvorni oblik. Trinadađani vole da kažu da je ceo Trinidad sam po sebi muzej. Iako mu veličina seže samo nekoliko kvadratnih blokova, istorijski deo Trinidada poznat je po svojim lepim kaldrmisanim ulicama, pastelnim kućama sa ogradama od kovnog gvožđa, šarmantnim palatama i trgovima. Grad se može obići u svega nekoliko sati, peške ili u zaprežnom vozilu.

Ponosite atrakcije Trinidada su Glavani trg (Placa Mayor), Istorijski muzej, katedrala Santisima i ono najvažnije – plaža Ankon, dugačka bela peščana plaža – dika i ponos Trinidada.

Još jednu stvar koju Trinidad ima da ponudi je – noćni život! Svi barovi na Kubi u kojima se igra između stolova i peva uz živi bend nazivaju se “Casa de la musica” (Muzička kuća), a na Trinidadu ih ima više nego dovoljno! Svako veče, Glavni trg jedan je od najposećenijih plesnih podijuma na Kubi, dok oni kojima nedostaju diskoteke mogu da odu u onu smeštenu u ruševine crkve ili u drugu ušuškanu u veliku pećinu koja je nekada bila ratna bolnica.

Santjago de Cuba

Santjago de Cuba je najegzotičniji grad na Kubi u kome su pomešane mnoge različite etničke grupe. Predstavlja drugi po veličini kubanski grad posle Havane, ravnopravan sa njom kada su u pitanju književnost, muzika i politika. Smatra se “kolevkom revolucije” zbog vodeće uloge koju je odigrao u zbacivanju Batistinog režima. Ovde je revolucija počela, ali se i zaršila jer je 1.januara 1959. Fidel Kastro proglasio pobedu sa balkona skupštine u Santjagu.

Nekoliko znamenitosti, poput tvrđave Svetog petra i Bakonao parka, nalaze se na UNESKO-voj listi svetskih baština, ali ono po čemu je Santjago nejpoznatiji je njegov kulturni život. Neki od najpoznatijih kubanskih muzičara, a pre svega čuvena trojka iz filma “Buena Vista Social Club”, rođeni su upravo ovde. Oni su doprineli formiranju tipične, pomalo folklorne muzike grada. Takođe, Santjago de Kuba je poznat po tradicionalnim plesovima, od kojih je najavažnijij “son” iz koga je iznikla popularna salsa. Ona se igra svakodnevno, ali najviše u julu kada grad organizuje jedan od najvećih karnevala u zemlji.
Santjagao de Kubu karakteriše fuzija arhitektonskih stilova, od baroknog do neoklasičnog. Posebno interesantni su šumoviti parkovi, strme ulice, kolonijalne zgrade sa ogromnim prozorima i krcatim balkonima. Očuvana istorijska blaga takođe uključuju prvu i kubansku katedralu, prvi rudnik bakra i prvi muzej Kube.
Ali, ono po čemu je Kuba najpoznatija nije kubansko, već argentinsko – čuveni revolucionar Ernest Čegevara, poznatiji po nadimku Če, koji se sa Fidelom Katrsom borio u kubanskoj revoluciji protiv tadašnjeg kubanskog diktatora Batiste.

Ernest Čegevara

Nakon pobede revolucije, Če je i dalje bio aktivan u promociji revolucije društva, putujući po svetu kao diplomata Kube, a zatim se lično angažovao u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe širom sveta. Uhvaćen je u Boliviji gde je i ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas, nekoliko decenija posle njegove smrti, predstvalja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Strog i poptuno posvećen svom revolucionarnom cilju sa ogromnim moralnim autoritetom nad svojim trupama, on je ostao kontraverzna ličnost od velike istorijske važnosti. Časopis “Time” proglasio ga je jednim od 20 najvećih svetskih ikona, heroja i najuticajnijih osoba 20. veka, a njegovu fotografiju, koju je načinio Alberto Korda, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je “najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka”.