KRK
Premostite odmor
Na samo 4 ipo sata vožnje od Beograda nalazi se zelena oaza na vodi i nama najbliže more – ono Jadransko, i to oko predivnog ostrva Krk. Iako je, uz susedno ostrvo Cres, Krk najveće među 1246 ostrva Hrvatske, na njemu skoro uopšte nema srpskih turista – pa mu to daje izvesnu dozu egzotike.
Dok se nekada na Krk stizalo trajektom, prilaz ostrvu znatno je olakšan kada je 1980. godine sagrađen Krčki most, bivši Titov Most, dužine 1430m, sponzorstvom naravno Josipa Broza Tita. Ono čime se most isticao jeste betonski luk od kopna do ostrva Sveti Marko (malo ostrvo između kopna i Krka) dužine 390m, čime je u vreme izgradnje postao najveći takav most na svetu. Za 85m luk je nadmašio do tada najveći na sidnejskom mostu.
Površina ostrva je 405 km², a na ostrvu živi oko 18.000 stanovnika. Kao i na većini hrvatskih ostrva, turizam je glavna privredna grana na Krku. Osim čistog i osvežavajućeg mora, u njegovoj ponudi su i stari gradovi poput glavog grada koji se takođe zove Krk, ali i onih manjih mesta sa nekim posebnim šarmom kao što su Malinska, Vrbnik, Baška, Omišalj, Punat, Dobrinj…
Glavni grad Krk opasan je zidinama u okviru kojih vijagaju mnoge uske kamene uličice kojima struji reka turista. Sve je puno prodavnica, suvenirnica i naravno poslastičarnica, restorana i kafića. Izvan zidina, na rivi, svoje mesto su našle konobe, među kojima je najpoznatija ona “Kod Šimeta”, a nedaleko odatle su i nekoliko barova i klubova, od kojih je posebno interesantan jedan u samim zidinama grada “Valsonis”. Za kupanje možete odabrati nekoliko kilometara obale ispred poznatog hotela “Dražice” i drugih hotelskih kompleksa, gde možete leći na travu pod borovima, na divlje stene ili betonske platoe.
Za one koji vole dobar pogled preporučujemo odlazak u Vrbnik, grad u srcu Krka, gde se nalazi i hram Srpske pravoslavne crkve Sv. Nikola iz 1619. godine. Uz beli, kameni eksterijeri u Vrbniku možete uživati Jadranskom moru iz jedne potpuno drugačije perspektive. Naročito ako se nalazite u konobi “Nada” sa čašom autohtone Vrbničke žlahtine u ruci!
Malinska je poznata po divljim stenovitim plažama i dobrim konobama, od kojih je “Nino” pravi izbor ako volite domaćinsku atmosferu i povoljnu ponudu. Ako pak želite da regenerišete svoju kožu i kupate se u lekovitom blatu tu je Klimno, dok oni koji vole šljunkovite turističke plaže treba da odu do Baške i “Vela plaže” na kojoj se viori evropska plava zastava kao dokaz visokog standarada i kvaliteta. Baška je poznata u istorijii i književnosti po Bašćanskoj ploči (spomenik pisan glagoljicom iz 1100 godine), ali se ponosi i drugim vrednim kulturnim znamenitostima poput starog centra grada, ostataka rimskog naselja i sakralnih spomenika kulture.
Grad kroz koji takođe treba prošetati je Omišalj, kako zbog zanimljive arhitekture tako i zbog divne panorame, a za one koji žele mirniji ali uduban provod tu su Njivice – porodično letovalište sa lepom rivom i dva plažna bara za one koji još uvek neće da svoje veče privedu kraju. A, kao i svako primorsko mesto, osim na plaže i druge prirodne lepote, Krk je izuzetno ponosan i na svoju gastronomsku ponudu.
KRČKI DELIKATESI
Krčki sir je autohtoni ostrvski sir, koji se proizvodi na porodičnim poljoprivrednim imanjima na Krku. Prepoznatljiv je po svom kvalitetu i specifičnom ukusu, jer je reč o delikatesu proizvedenom od plodova prirode koje je dalo more, škrta zemlja, kamenjar i pašnjaci prekriveni solju. Pravljen od mleka ovaca, krčki sir izvanredna je poslastica kojom se može i započeti i završiti obrok. Barem tako kažu meštani!
Čista morska voda, kamenita obala, morsko dno, povoljna temperatura i brojni slatkovodni izvori čine Krk izvrsnim staništem za raznovrstan podmorski život. Zato se tu mogu okusiti mnoge vrste riba i rakova, od kojih su svetski poznati kvarnerski škampi. Uz njih uživajte grickajući gavune, dok oni koji ne žele da im se obrok sastoji samo od morskih plodova, mogu da se opredele za šurlice – čuvenu domaću testeninu. Još jedan autohtoni proizvod je Vrbnička žlahtina – kvalitetno suvo belo vino koje se proizvodi od sorte “žlahtina bela” koja je specifična po tome što uspeva jedino u krčkim vinogradima, odnosno u Vrbničkom polju. Ime vina potiče od slavenskog prideva žlahten, što znači plemenit, a vino je slamnatožute boje, nežne arome i finog, svežeg, karakterističnog ukusa.
Takođe veoma karakterističan proizvod je i penušavac iz mora – “Valomet”. Naime, poljoprivredna zadruga Vrbnik je 2006. godine sprovela eksperiment položivši boce penušavog vina u čelične rešetkaste sanduke u more na tridesetak metara dubine gde vlada stalna temperatura od 12C, što je pogodno za fermentisanje penušavaca. Idealna lokacija bila je oko pola milje od vrbničke obale, gde ribari ne bacaju mreže pa se bocama može osigurati mir. Rezultati su bili iznad očekivanja – morski penušavac bio je čak bolji od onoga iz podruma! Ono što je dodatno uticalo na kvalitet su polumrak, mir, tišina i veći pritisak koji boca dobija pod morem nego u podrumu.
Dozrevanje penušavog vina na dnu mora u svetu je zasada jedinstvena metoda, a “Valomet” se pravi isključivo od autohtone vrbničke žlahtine. Takođe, osim po načinu fermentacije, on je poseban i po svom dizajnu. Nesvakidašnji izgled flaša, sa naslagama korala i školjaka, rezultat je višemesečnog boravka na dnu mora, a na svaku flašu je dodata tek mala, ručno rađena pločica na kojoj piše „pjenušac Valomet PZ Vrbnik”. Sve to rezultiralo je borjnim priznanjima i nagradama koje je “Valomet” dobio – kako za kvalitet, tako i za dizajn.
