Beograd na JAZZ-u

 

 

 

 

Iako nosi ime jednog od albuma čuvene Nine Simone, u Sinnermanu nema mnogo prostora za grešku. Pod uslovom da volite visinu, jazz i arhitekturu soc realizma.

 

Klub Sinnerman nalazi se na vrhu Doma Sindikata i jedno je od onih mesta koje, uz pristupačne cene, odlično vino kuće i pivo sa ukusima, nudi i fantastičan pogled na Beograd. Vidi se sve – od Hrama do Avale. Petak je rezervisan za jazz svirke, dok je udarno veče u subotu kada je bluz na programu. Preko dana, uz kafu možete i dobro jesti, ali proverite radno vreme na sajtu jer varira od dana do dana.

 

Kompleksna zgrada u kojoj se nalazi (ili bolje da kažemo NA kojoj senalazi) sa kompleksnom istorijom, mora da ima i komplekasn ulaz – u zgradu se ulazi pored kafića Šoljica, liftom se vozi do sedmog sprata i potom prate strelice. Kada dođete do ulaza, nemojte da odustajete jer sve izgleda kao da ste ispred stare biroktarsko-socijalističke zgrade, zato što – to upravo i jeste!

 

 

 

Iako se vodi kao bluz klub, zvuci jazz-a, roka i drugih bliskih ritmova često se mogu čuti iz Lješke 26. Ako ne znate gde biste slušali dobru muziku ponedeljkom i utorkom, Vox je najbolji odgovor jer su svirke, osim vikendom, zakazane upravo za te dane. Na bini kluba sviralo je mnoštvo cenjenih izvođača, a neki su, poput priznate bluz umetnice Ane Popović, svoje karijeri tu i započeli. Uz zagušena svetla i dim koji dolikuje bluz barovima, Vox poseduje i šarmantnu baštu-terasu sa pogledom na Adu i Novi Beograd – idealnu i za po koji poljubac…

 

Kako sami vlasnici ističu, u Vox dolaze pripadnici svih uzrasta, profesija, društvenih statusa, tačnije svi koji se rukovode principama tolerancije i ljubavi prema dobroj muzici.

 

 

 

Šetajući Brankovim mostom jednog toplog junskog dana, ugledala sam diskretna svetla, saksije pune cveća i rustičnu belu stolariju na stepenicama koje vode od mosta do reke. Ili obrnuto. U svakom slučaju, iz kog god smera, Jazz baštica postala je jedan od mojih omiljenih kutaka u Beogradu.

 

Jazz baštica, ili Jazz kafanica kako je neki nazivaju, ujedinjuje kvalitetnu muziku sa svoja dva opuštajuća ambijenta – baštom na sprat skrivenom iza kule i cigala i prostorijom u okviru zgrade kojom dominira drvo, zemljani tonovi i velika zelena tabla na kojoj su ispisane i oslikane ponude dana.

 

Živi nastupi su uglavnom na repertoaru od četvrtka do nedelje, mada i utorak ponekad zna da iznenandi. Nemojte se začuditi ni ako se različita muzika čuje u otvorenom i zatvorenom delu jazz baštice, jer „stereo“ nastupi ovde nisu nepoznanica.

 

 

 

Ekipa iz Bajlonija za sebe voli da kaže da oni predstavljaju jedno „magično mestašce, stvoreno za kompletnu uživanciju“ – prvu jutranju kafu, relaskaciju uz laganu hranu i ceđene sokove, romantičan izlazak u prirodnoj senci breza, degustacije različitih vina i večernje žive svirke za kompletan štimung.

 

Lokal je smešten u prostor u kome je nekada bila BIP pivnica, i iako je potpuno renoviran, zadržao je rustični izgled skadarlijske kafane, pomešan sa šarmom pariskih uličnih bistroa. Svirke na ovoj adresi možete čuti od četvrtka do nedelje, dok su sredom na programu različite tematske večeri.

 

 

 

 

Jazzbuka je još jedna od gradskih bašti koja se ne vidi sa ulice, ali u koju vas može privući odlična svirka. Nastupi su uglavnom vikendom, ali proverite njihove socijalne mreže za najavu gostujućih bendova. Prostrana unutrašnjost lokala i veliki šank odišu elegancijom, uz opuštene vibracije najrazličitijih gostiju spremnih za ćaskanje i upoznavanje. Cene su nešto više, ali atmosfera, ambijent i muzika to nadomešćuju. 

 

 

 

 

Kulturni centar Parobrod, koji se tako naziva zbog Prvog bečkog parobrodnog društva koje je tu bilo locirano, preuredio je svoju kotlarnicu i od nje napravio klub. S obzirom da je „gornja paluba“ kluba Parobrod, ime lokala Das Boot (podmornica) samo se nametnulo.

 

Dizjan Das Boot-a je savremen i uglađen, sa prigušenim svetlima i vešto smišljenim detaljima. Pored bara, postoje još dve manje prostorije, ali ono što ovaj klub izdvaja od ostalih su svirke koje se organizuju u porseku tri puta nedeljeno i to uglavnom radnim danima. U njemu nastupaju kako studenti sa muzičke akademije, tako i jazz veterani, pa se zvuci kreću u različitim stilskim okvirima: od Swinga, Gypsy Jazz-a, preko Bee Bop-a do Fusion-a.

 

Kako ističu u „podmornici“, sve je u duhu onog kabaretskog Berlina dvadesetih, Džozefine Bejker ili današnjeg Berghajma. A kako se Parobrod nalazi iznad kluba, logična je bila i posveta čuvenom filmu iz 1981. godine „Das Boot“ i još čuvenijoj muzici nemačkog džezera Klausa Doldingera, kao i svim dosadašnjim pokušajima nezavisne beogradske klupske muzičke i alternativne umetničke scene da dobije svoj autonomni kreativni prostor.

 

  

 

U neprofitnom udruženju jazz muzičara, Tri lađara, već deset godina svakog utorka od 20 sati održava se jam session, uz brojne muzičare i ljubitelje evergreena i jazz-a. Nikada se ne zna ko će sve biti za instrumentima, ali je sigurno da će ih na bini biti puno! Ovde se stariji i mladi zajdno guraju na podijumu za igru, uz jelo i piće po veoma povoljnim cenama! Ali požurite, sve traje sve do ponoći kada, kao na filmu, magija prestaje.

 

 

Nažalost, za ovaj tekst više nema mesta, a na sreću ima još materijala. Tako je tu i Jazz bar Centar, skriven na trećem spratu Knez Mihajlove 6, čuvena Čekaonica samo na novoj adresi u Drinčićevoj 1, Muha u Kralja Petra 18, restoran Tesla sa istoimenim muzejom u podrumu, ali i dobrim jazzom sredom (Karađoređeva 21), Jazz&Blues Cool bar na mestu bivšeg Jazzavca u Knez Mihajlovoj 48, Riff u gradiću Pejton na Čuburi, Kuglaš u Đušinoj 5, Prozor u Takovskoj 48…

 

 

Džez je muzički stil koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama početkom XX veka. Centralni instrument svakog džez-ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama, koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom čini ritam-sekciju. Naročito se primjenjuju duvački instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon), mada se ponekad koriste i flauta,oboa, rog i vibrafon. Veličina ansambla varira od trija do punog simfonijskog džez-orkestra, u kome svaki instrument može imati ulogu soliste.

 

U istorijatu džeza prvi period, nazvan „Nju Orleans“, po mestu postanka i nastao je mešavinom muzike američkih crnaca i evropske muzike, završava se oko1918. godine. Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil, nazvan „diksilend“, u kome važnu ulogu ima kolektivna improvizacija.

 

Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muzičara, među kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je sving, koji se oslanja na zvučnost velikih orkestara i pisane aranžmane. 

 

U toku Drugog svetskog rata, zaslugom saksofoniste Čarlija Parkera, pijaniste Telonijusa Monka i trubača Dizija Gilespija, stvoren je stil po imenu bi-bap – on se od svinga razlikuje sitnijom ritmičkom podelom i većom harmonskom složenošću, u kojoj se ogleda uticaj evropske muzike.

 

Dalji korak u istom pravcu predstavljao je i kul, stvoren oko 1950. godine dok je poslednja struja, nastala oko 1956. godine, nazvana moderan bap.

 

Velikoj popularnosti i univerzalnosti džez-muzike doprineli su ne samo elementi njegovog umetničkog izraza nego i sami njeni propagatori, izvođači koji su mahom veliki virtuozi na svojim instrumentima i sa svojim glasovima poput Luisa Armstronga, Majls Dejvisa, Džona Koltrejna, Djuka Elingtona, Art Tejtuma, Frenka Zape, Besi Smit, Bili Holideja, Ele Ficdžerald…