Mistika vlaške magije
Na istoku Srbije, okružena planinskim vencima, nalazi se veoma posebna geografska oblast – Homolje. Pored svojih nesumljivih prirodnih lepota, ona krije ipak nešto još izazovnije – mističnu Vlašku magiju!
Vlaška magija spada u jedno od najegzotičnijih i najintrigantnijih pitanja kulturnog nasleđa Istočne Srbije. Često izopšteno, skriveno ili nevidljivo za uticaj drugih kultura, prepušteno sopstvenim razvojnim potencijalima, ovo područje predstavlja idealnu sredinu za očuvanje mističnih, a neki bi rekli i paganskih običaja. Ovde je okultno, bajkovito i mitsko integrisano u religiju, i kao takvo predstavlja specifičnost verovanja Vlaha sa karakterom magijskog.
A ko su Vlasi? Još u 15. veku Turci su proterali sav srpski živalj sa ovih prostora u obližnju Rumuniju. Nakon 300-350 godina, oni su se vratili iz Rumunije u dedovinu, zadržavši romanizovani dijalekt rumunskog jezika. I upravo ta nerazumljivost jezika posmatraču dodatno mistifikuje već misteriozne magijske čini,naravno ako se odvaži da u njima učestvuje.
Kažu da onaj ko reši da se posveti Vlaškoj magiji, mora da otvori sva svoja čula i dopusti da mu um slobodno luta, da ga vode osećaji, da čita signale prirode i da se prepusti razgovoru sa nevidljivim silama. Ovde proročice, prilikom gledanja u karte ili proricanja budućnosti, ne prate nijedan unapred utvrđen šablon ili značenja već se oslanjaju iskuljučivo na svoje osećaje.
Moć upravljanja energijom, prizivanja određenih događaja, uticaj na sudbinski tok postižu se na različite načine, kažu homoljski stručnjaci. Pre svega tu su bajalice, kao i različiti rituali koji se izvode u različito doba dana, ponekad i na specifičnim mestima, kao što su raskrsnice ili vodenice – mesta koja sadrže posebnu energiju. Bajalice su prenošene sa kolena na koleno i mnoge od njih su vekovima stare, a prilikom njihovog izgovaranja energija reči se prenosi na određeni predmet u kome se i zadržava. Tako predmeti poput češlja, odeće, obuće ili slike mogu poslužiti za bacanje čini.
Osobe koje se bave Vlaškom magijom, poput gospođe Slobodanke iz sela Neresnica, smatraju to Božijim darom. Slobodanka se bavi isključivo belom magijom, a specijalista je u pomaganju ženama da zatrudne ili da se udaju, kao i u lečenju travama i u proricanju sudbine. Počela je da se bavi magijom sa 17 godina, iako je već sa sedam shavtila da je drugačija i da ima posebne moći. Baš kao što su ih imale i njena majka i baka i prabaka, a izgleda sada i njen sin. Svoj dar otkrila je kada su je zbog bolesti odveli u manastir Tumane, gde je pala u komu i kada se probudila – više nije bila ista. Za svog života, sanjala je smrt skoro svih članova svoje porodice i predosetila mnoge svetske tragedije poput cunamija ili bombardovanja. Kada se bavi magijom, najčešće koristi vodu, med, so, cveće, nož, luk, tamnjan, ljutu papričicu, ogledalo i neku ličnu stvar onoga nad kim se magija vrši.
Slobodanka se smtara šamanom svoga kraja i za svoje usuluge nema fiksnu tarifu. Svako ostavi onoliko koliko ima i može.
A ako vam i nakon posete Slobodanke još uvek ne bude dosta magije, pogledajte i ono magično što je u Homolju napravila – priroda. Pored reke Pek, u kojoj uz pomoć meštana možete da se oprobate u vađenju zlata, tu su i pećine Ceremošnja i Ravništarka.
Po bogatstvu nakita, pećina Ceremošnja je jedna od najlepših pećina u Srbiji. Poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrsan pećinski nakit – stalaktiti, stalagmite, pećinski stubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije… Naravno, za nju su vezane i mnoge legende, ali njih je bolje da čujete od lokalnog vodiča u autentičnoj atmosferi pećine.
Nedaleko od nje nalazi se i pećina Ravništarka koja, za razliku od Ceremošnje koju čini skup nekoliko velikih dvorana, ima samo jednu pećinsku dvoranu – “Crni dvorac“. Pečat Ravništarki daje njen glavni kanal, bogato ukrašen najraznovrsnijim pećinskim nakitom. Od figura, posebno se izdvajaju “Šarac kraljevića Marka”, “Glavonje” i “Lepa Ravništarka”, koja je ujedno i amblem pećine.
A ako se nađete u ovom kraju Srbije, a niste raspoloženi ni za magiju ni za šetnju po prirodi, sedite u obližnju kafanu i naručite lokalni specijalitet – kačamak i vlaški, ovčiji sir. I naravno, domaću ljutu. Živeli!
