bojana nikitovic

Bojana Nikitović, kostimograf

Odelo ipak čini čoveka

“Koriolan”, “Savršen dan da se umre muški” i “Jahač senki” – samo su neka od brojnih imena filmova holivudske A produkcije na kojima se kao kostimograf potpisala naša sunarodnica – Bojana Nikitović. Radila je sa mnogim poznatim ličnostima, živela na nekoliko svetskih destinacija i bila je deo tima Milene Kanonero kada je osvojila najznačajniju nagradu u domenu sedme umetnosti – Oskara za rad na filmu “Marija Antoaneta”! Nedavno je završila sa radom na filmu “Novembarski čovek” sa Pirs Brosnanom i Olgom Kirilenko pa sada na miru može da uživa u svom omiljenom delu dana – jutru!

Da li vas i dalje posao podjednako inspiriše kao na početku karijere?

Baviti se poslom koji je kreativan, uvek drugačiji, u kojem uživate i onda kada je fizički jako naporan, je prava privilegija. Naravno da pred svaki novi posao i strepim i uživam u njemu. Ovaj posao je stalno dokazivanje i večita provera. Svaki put iznova. Sa ovim iskustvom možda lakše i sigurnije dolazim do nekih rešenja, ali su sada i poslovi koji mi se nude mnogo zahtevniji, tako da brige, buđenja u sred noći sa mišlju da je možda sve pogrešno urađeno, uvek ima. Samo što ja sad znam da su sve to normalne faze.

Koji su najveći izazovi koje vaš posao donosi?

Velika je sreća dobiti posao koji je pravi izazov. Ne možete uvek uticati na to. Ponekad radite predstavu ili film koji su sjajni, ali ne pružaju naročitu mogućnost da se “razmašete” u poslu. I tu treba naći meru. Meni je lakše ponekad raditi izuzetno kostimski zahtevne projekte nego “upakovati” savremen film ili predstavu gde nema mnogo promena kostima. Kada radite na filmu odgovorni ste za budžete koje potpisujete, a koji nisu mali, i to je dodatna odgovornost koja nema veze sa kreativnim delom posla, ali je u današnje vreme podjednako vazna.

Koliko je bitno za vas da pratite modu i svetske trendove?

Iskreno, ne pratim previše modu, ali nekako uvek znam šta je trenutno u trendu. Mislim da moda može biti fantastična inspiracija za kostimografa, kao sto su kostimi iz velikih filmova bili često inspiracija za kreatore koji su pravili kolekcije inspirisani njima. Ono što mene u modi najviše interesuje kao inpiracija je celokupan “look” koji se prezentira na revijama koje su postale svojevrsne predstave i spektakli. To kako izgleda šminka, frizura, aksesoari, zajedno sa odećom koja se predstavlja, može biti jako inspirativno.

Imponuje li vam što oblačite poznate ili to smatrate normalnim delom svog radnog dana?

Kostimografi ne oblače poznate. To rade stilisti, ma šta ta reč značila. Poznati glumci kada dođu na probu kostima nisu došli po komad odeće koji će nositi na nekoj premijeri već po svoj identitet u tom filmu, po nešto što će ih obeležiti, pomoći im da naprave ulogu i lik koji tumače. Zato je odnos kostimografa i glumca toliko važan. Odelo definitivno čini coveka, uprkos poznatoj izreci da nije tako.

Sa kim vam je najdraža saradnja i zašto?

Uvek je lepo kada se uzajamno poštujemo i uvažavamo. Čuvam pisma koja su mi ostavile Vanesa Redrgrejv i Džesika Častin. Sa Rejfom Fajnsom sam satima razgovarala o svakom detalju kostima koje je nosio. Pirs Brosnan je jedan od najdivnijih glumaca koje sam srela… Entoni Hopkins je prvi dolazio na set, po nekoliko sati ranije, da bi do detalja “razigrao” kostim koji nosi…

Gde ste sve živeli i gde se osećate kao kod kuće?

Moja kuća je Beograd, ma koliko putovala. Ljudi me često pitaju kada sam se vratila, a ja zapravo nisam ni odlazila. Bar ne “zauvek”. To što odem na nekoliko meseci dok traje film je divno, taman dovoljno da se Beograda zaželim. Najviše vremena sam provela u Rimu dok sam radila sa Milenom Kanonero, jer ona sve svoje filmove sprema u Rimu, ma gde da se oni snimaju. Tu mi je bilo i najlepše. Eto, u Rimu se osećam skoro kao kod kuće. Boravila sam duže i u Parizu, Londonu, Njujorku, Budimpešti… To je velika prednost ovog posla, jer te gradove ne doživite samo kao turista, već u njima zaista živite, provedete mesece, imate svoj stan od koga pokušate da napravite dom, omiljene restorane i prodavnice…

Koji je najlepši deo vašeg dana?

Svakako jutro. Volim da ustajem rano, naročito u proleće i leti. Kada ne radim, ujutru idem na plivanje, ispijam svoju ritualnu ceđenu pomorandžu i kafu, i uživam kad shvatim da sam sve to već obavila, a još je čitav dan predamnom.

Kako biste definisali svoj lični stil?

Nosim ono što mi dobro stoji. Volim jednostavne, a efektne stvari. Bela košulja i farmerke. Dobar kaiš i baletanke. Ešarpa. I to je to.

Koliko pažnje posvećujete svom fizičkom izgledu?

Ne previše, ali dovoljno. Nije teško biti čist, namirisan, svež… Probudite se malo ranije, operete kosu i već se osećate bolje. Bar ja tako mislim…