maja volk
MAJA VOLK
ODA ŽIVOTU
Neverovatna, potresna, ali i poučna priča Maje Volk, majke troje dece, žene koja govori pet jezika i predaje na tri univerziteta, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Radila je kao dramaturg, pisac, scenarista, muzičar, pevač fada i na kraju dobila rak grla. Izlečila se. Sad je u misiji da govori o tome za sve one koji više ne mogu.
Kažete da život počinje posle pedesete. Kako se pripremiti za isti u prvih pedeset godina?
Život je neprestana borba, rešavanje zadataka. Razvijanjem slobode i kreativnosti i velikim radom u sebi i na sebi, može se smanjiti udar trauma, blokada i nezadovoljstava. Kada je razvoj čoveka uravnotežen, posvećen zdravlju i slobodi, onda on može sa mnogo većom efikasnošću da rešava sve zadatke koje mu postavi život. To je razvoj u tri pravca – ishrana kao gorivo, fizičke vežbe radi kiseonika i telesnog balansa i vežbe relaksacije i disanja, za uravnoteženje psihe.
Radili ste mnogo stavri u životu, ali kažete da je to dovelo samo do jednog – da se razbolite. Šta trenutno radite, šta vam prija?
Najviše mi prija rad na sebi i u sebi – vežbe, disanje, opuštanje, mir, rad na emocijama, bolu, gnevu, radosti, čišćenje od otrova – fizičkih i psihičkih i beskrajno radovanje životu.
Rekli ste da ste u misiji da govorite o raku za sve one koji to više ne mogu. Zašto je ljudima u borbi sa teškom bolešću lakše da se poistovete sa poznatom ličnošću?
Nisu usamljeni i nisu izolovani. Dok sam bila bolesna, izbegavala sam zdrave ljude. Bilo mi je lakše na onkologiji, okružena ženama koje prolaze kroz isto što i ja, nego da objašnjavam zdravima kako mi je. Druga stvar je kada neko poznat uspe da ozdravi, onda ljudima dajete model i motiv mogućeg ozdravljenja.
Kažete za sebe da niste hrabri niti da ste žena zmaj. Kako biste onda nazvali to što javno govorite o svojim problemima, neuspesima, bolesti?
Slobodom i znanjem. Uspela sam da budem slobodna i kreativna i da mogu da kažem sve što mislim, zato što iza toga stoji znanje, veliki rad i veliko razumevanje za sve greške i zla kroz koje sam prošla.
Šta vam je najteže palo u borbi sa opakom bolešću?
To što će se život nastaviti i bez mene. Što će moja deca izgubiti majku. Što neću biti tu kad im budem zaista potrebna. I samo zato, što nisam dovoljno volela sebe, pa sam se iznurivala, iscrpljivala, jureći gluposti, misleći da su to važne vrednosti. Očekivala sam neku emociju sažaljenja, empatije, a osećala sam samo gnev, mržnju, zlo. To je trebalo pobediti i preokrenuti u ljubav.
Kada su ta gnev i mržnja prešli u pozitivna osećanja?
Kada sam se suočila sa njima. Kada sam ih obradila u časovima psihoterapije. Kada sam ih izbacila iz sebe. To su prosto nagomilani slojevi psihičkih otrova i trebalo ih je izbaciti na površinu i iskašljati. To je doživotni proces. Ja to i sada radim.
Rekli ste da ste prilikom borbe sa bolešću došli do pitanja: zašto baš ja? Da li ste došli i do odgovora?
Naravno. Odgovor je, nema krivca sa strane, sama sam kriva što sam ga sebi napravila. Nema opravdanja za zlo koje sam nanosila svom telu i svojoj duši, tako što sam trpela razne neprijatnosti, gutala stvari, potiskivala ih u sebe, gušila bol, iscrpljivala se, jela tradicionalnu lošu hranu i produbljivala traume. Kad čovek prihvati odgovornost za svoj život, tek onda može i da ga preokrene.
Da li vas često drugi ljudi, sa zdravstveni problemima koje ste i vi imali, pitaju za savet, pomoć?
Svakodnevno. Savetujem ih o zdravlju, jer ja se ne bavim bolestima kao medicina, već zdravljem.
Potpuno ste promenili način ishrane i umesto mrtvih počeli da jedete samo žive namirnice. Na koji način one poboljšavaju vaše zdravlje?
Živa hrana znači unošenje živih ćelija u organizam, enzima koji se uništavaju kuvanjem, čišćenje od svih toksina, gde je svaki zalogoj blagotvoran. To je mnogo raznovrsnija ishrana od konvencionalne, slobodna, rasterećena, koja sređuje sve probleme, nedostatke i daje puno energije.
Kako izgledaju vaši tipični obroci u toku jednog dana?
Voćni obrok ujutru od najmanje 12 različitih sastojaka – voće, u kombinaciji sa sokom od povrća (šargarepa, celer, peršun, đumbir, cvekla…), semenke, med, polen, cimet. Varijacije su beskrajne. Zatim jedan ili dva salatna obroka tokom dana, opet od najmanje 12 različitih povrćki, začina, semenja, klica, bar po pet hladno ceđenih ulja. Uveče opet voćni orbok, isti kao jutarnji. Između ne jedem, nisam gladna, namirena sam dovoljno, a ako nisam kod kuće za bogati salatni obrok, onda gricnem suvo voće, semneke, badem, lešnik, golicu.
Zagovornik ste Fejsbuka i virtuelne komunikacije, iako bih iz vaše biografije pre naslutila da ste za druženje u prirodi i susrete jedan na jedan. Kako to?
Pisci su često introvertne osobe. Fejsbuk mi omogućava komunikaciju u časovima i u meri koliko i kada meni odgovara. Volim kuću i druženje sa decom. A u prirodi se najbolje osećam kada sam sama – tada mogu da se skoncentrišem na disanje, čulne doživljaje, hodanje, vežbe, trčanje. Ne četujem, ali odgovaram na poruke. Druženje jedan na jedan bi bilo nemoguće sa 5000 ljudi ili sa ljudima koji nisu u Beogradu, a fejsbuk to može. I dobijam obilje korisnih informacija, mogućnost razmene znanja i saznanja.
Rekli ste da ste najsrećniji kada predajate, pevate i kada ste sa svojom decom. Da li tu sada može da se ubroji i voditeljska uloga u emisiji „Žene”?
“Žene” su vrlo naporan posao, koji traži veliki angažman i odsustvo od kuće. Vrlo sam oprezna da opet ne skliznem u nanošenje zla sebi, iznurivanjem i jurcanjem za uspehom, zato dodatno meditiram, vežbam, šetam, opuštam se, unosim pojačanu dozu vitamina i minerala. Zadovoljstvo dolazi posle, sa reakcijama publike.
Prilikom gostovanja u emisiji „Tv lica – kao sav normalan svet” pričali ste da ste kao mali bili izuzetno nestašni i rekli da „đavo rađa đavolsku decu”. Da li su i vaša podjednako nemirna i aktivna kao što ste vi bili? U kom smeru ih je odneo život?
Trudila sam se da budu slobodnije i opuštenije vaspitana od mene, ali ih to nije poštedelo trauma koje sam im nanela svojim neznanjem života, psihologije, zdravlja. Tek sada, kada posedujem ta znanja i kada ih svakodnevno stičem, gradimo sasvim nove odnose, uravnoteženih, slobodnih bića, bez sebičnih stega roditelji – deca.
Iako su sluh i glas vaši aduti, vaša najstarija ćerka rodila se sa oštećenim sluhom. I prilikom njenog ozdravljenja odlučiliste se za alternativnije metode i primenili svo svoje muzičko, lingvističko i drugo znanje. Kako?
Teodora se rodila kao i svako drugo dete, ali je u godinama sankcija, primila kao beba vakcinu od velikog kašlja, koja je prouzrokovala oštećenje sluha. Niko ni danas ne govori o mogućim problemima naizgled bezazlenih i korisnih stvari kao što su vakcinacije… To je to negovano neznanje i prihvatanje svega što nam se kaže od strane medicine, bez suvišnih pitanja. Ja danas postavljam pitanja i ne smirujem se dok ne nađem odgovor. Tako nisam bila zadovoljna načinom rehabilitacije i shvatila sam da sam ja ta koja provodi najviše vremena sa detetom i koja mora da bude trapeut. Onda sam počela da izučavam maeriju, da bivam kreativna, da upotrevbljavam moja lingvistička, jezička i muzička znanja da bi obučila jedno dete ne samo da govori nego da poima svet oko sebe. Čuje se onim između ušiju, a ne ušima. Stimulacija i razvoj svih centara u mozgu su bili moj prioritet. Pravila sam grafikone, davala sebi zadatke, radila sa njom od jutra do mraka. I uspela! Ali, avaj – i suviše. Jer, Teodora danas ne izaziva sažaljenje jer niko ne može ni da predpostavi da ima bilo kakav problem sa govorom, pa je doživela direktnu diskriminaciju hendikepa na svojim plećima od strane Akademije umetnosti, gde je studirala dramaturgiju, kao jedino i prvo dete oštećenog sluha u Srbiji koje studira dramaturgiju. Terali su je da prati nastavu samo auditivno, što je za nju problem, niko od profesora nije koristio vizuelne metode, “power point” prezentacije, pisanu komunikaciju u vremenu informacija! Sve ispite je polagala usmeno. Ja sam držala paralelnu nastavu kod kuće da bih mogla da je pripremim za ispite. U Srbiji se priznaje samo vidljivi hendikep, koji izaziva sažaljenje.
Odakle danas crpite najviše energije?
Iz sunca, naravno! Biljke su jedine koje prerađuju sunčevu energiju i unoseći ih žive u organizam, osećate tu energiju sve više i više. Polako postajem kao suncokret koji se okreće ka svom izvoru života. Imam strahovitu potrebu da hodam bosa po zemlji i da stojim okrenuta licem suncu. Nije problem u energiji nego u njenoj obnovljivosti – čovek se obnavlja samo kada miruje, i zato kad god mogu, mirujem i dišem. To su dragocebni trenuci relaksacije u kojima se pune moje baterije.
U poslednje vreme dali ste mnogo intervjua sa isto toliko sličnih pitanja. Ima li nešto što još uvek niste ispričali?
Zar sumnjate? Volela bih više da govorim i da me pitaju o mom profesorskom inovativnom radu na povećavanju kreativnosti – zato od prve godine pokrećem grupu za kreativne industrije pri novom privatnom fakultetu za Inženjerski menadžment. I to je moja budućnost – individualni, mentorski rad sa studentima kao sa bićima, a ne industrijskom robom. Trenutno pišem udžbenik, tehnike kreativnog pisanja na sasvim nov način i to me ispunjava neviđenom radošću!
Dva zdrava i ukusna recepta Maja je specijalno podelila sa svima nama:
MEDNO CIMETNI VOĆNI DORUČAK
U blender
kašika meda,
kašičica cimeta,
kašičica polena rastvorenog u malo topple vode,
1 banana,
3 nektarine,
četvrt dinje,
šaka smrznutih crnih ribizli.
U sokovnik
2 šargarepe,
2 pomorandže,
1 jabuka,
1 mala cvekla.
Sok (sa vraćenom pulpom za gušći efekat) sipati u blender, dodati 3 lista sveže nane, 4 listića bosiljka, malo sveže lavande, uključiti blender i “wow”! Ukus je neverovatan!
LJUBIČANSTVENA SALATA
2 kašike smrznutog graška,
2 kašike smrznutog kukuruza sećerca, odmrznutpg u toploj vodi (ne ključaloj),
1 rendana šargarepa,
četvrt rendane tikvice,
rendana mala crvekla,
1 isečena paprika crvena,
1 mladi luk isecen,
pola krastavca (ja ga rendam),
šaka rukole,
2 lista zelene salate,
2 lista radić salate,
pa začini – svež bosiljak, sveža menta, lavanda, ruzmarin, šta god ima na terasi ili u bašti, pa zaliveno mešavinom ulja: 1 kašičica ulja od maka, 1 kašičica ulja od kikirikija, 2 kašike maslinovog ulja.
Pomešati sve sastojke i posuti sa 2 kašike mlevenog semenja – lan, susam, golica, sirovi kikiriki, 2,3 oraha, 2, 3 badema. I povrh svega, isečene na kockice – 1 pomorandža i 1 jabuka! Boje su neverovatne!
